Misao – revija za obrazovanje i kulturu, Novi Sad, januar 2004 (460/461)
Autori: Dr. Iren Gabrić-Molnar, Zoltan Bereš i Tinde Denč:
Naslov: Računare u škole! – Koriščenje računara u krugu nastavnika osnovnih i srednjih škola u Vojvodini (obrada empirijskih podataka/2003)¹

Sadržaj
1. Okolnosti istraživanja i izvori podataka
2. Analiza empirijskih podataka – Odgovori ispitanika u vezi koriščenja računara
    2.1. Pristup računaru i njeno koriščenje u zavisnosti od tipa škole
    2.2. Učestalost koriščenja računara
    2.3. Koriščenje računara u nastavi
    2.4. Kako je naučio da koristi računar
3 Razvoj i produbljivanje računarskog znanja
    3.1. Namere nastavnika/ispitanika u vezi produbljivanja znanja na računaru
    3.2. Opredeljenje ispitanika u vezi učenja raznih zadataka na računaru
4. Zaključci
    4.1. Opšti zaključci
    4.2. Posebni zaključci
        4.2.1. Odgovori ispitanika u vezi sa korišćenjem računara
           4.2.1.1. Pristup računaru i njegovo korišćenje u zavisnosti od tipa škole
           4.2.1.2. Učestalost koršćenja računara
           4.2.1.3. Korišćenje računara u nastavi
           4.2.1.4. Posebne okolnosti korišćenja računara
        4.2.2. Nivo koršćenja računara
           4.2.2.1. Analiza nivoa koršćenja računara po zadacima
           4.2.2.2. Kako je ispitanik naučio da koristi računar
           4.2.2.3. Korišćenje interneta
        4.2.3. Razvoj i produbljivanje računarskog znanja
            4.2.3.1. Namere nastavnika/ispitanika u vezi sa produbljivanjem znanja rada na računaru
           4.2.3.2. Opredeljenje ispitanika u vezi sa učenjem/rešavanjem raznih zadataka na računaru
           4.2.3.3. Posebne okolnosti u vezi sa planiranjem računarskog kursa
5. Konkluzije
 
 

Na teren smo poslali oko 2000 upitnika. Što se tiče ispunjenosti plana anketiranja koje bi reprezentovalo vojvođanske škole, realizacija je prema očekivanjima: oko polovina vraćenih anketnih listova (nešto više od 50% ispunjenih upitnika). Prema pregledu prispelih upitnika po opštinama i uzorku – nešto manje ispunjenih upitnika imamo iz Banata, ali po broju škola i učenika ukupan zbir anketnih listova za celu Vojvodinu će reprezentovati stanje u školama. Na osnovu analize prispelih upitnika možemo konstatovati da je u uzorku obezbeđeno:
    –  obuhvaćenost više od polovine opština u Vojvodini (30 kod osnovnih, odnosno 26 opština kod srednjih škola);
    –  ispunjeni anketni listovi su pristigli iz 49 naselja ( 28 gradova ili varošica i 21 selo );
    –  obuhvaćeno je više od 60 škola sa srpskim nastavnim jezikom, kao i dvojezične škole sa nastavom na jezicima narodnosti Vojvodine;
    –  kod srednjih škola reprezentovane su razne tehničke, prehrambene, tekstilne, ekonomske, poljoprivredne struke – kao i gimnazije.

Opravdana je naša pretpostavka da zbog relativno veće obuhvaćenosti gradskih sredina, kao i zbog pretpostavke da su se tokom ispunjavanja upitnika u većem broju odazvali uglavnom profesori informatike i jezika (sa informatičkim iskustvom) – naši ukupni rezultati su neznatno bolji od stvarnog stanja na terenu. Ipak, zaključujem da smo analizom ukupno 1110 upitnika, te podataka dobijenih putem intervjua – došli do zadovoljavajućeg kvantuma saznanja o problematici. Na osnovu tih podataka zaključci su naučno opravdani.

Kada je reč karakteristikama uzorka, naprimer po polnoj strukturi – ispitanici su se podelili po uobičajenoj šemi koju zatičemo u našim školama. Naime, više od 70% ispitanika/prosvetnih radnika je ženskog pola. Po godinama starosti najveći broj ispitanika ima 35–45 godina – što upravo potkrepljuje stav da našim školama nedostaju mladi kadrovi (25–35 godina) koji bi možda sa većim entuzijazmom koristili kompjuter u nastavi – nego njihove starije kolege. U celosti uzorak je prihvatljiv i reprezentuje subjekte istraživanja i pruža verodostojne podatke za donošenje opštih i posebnih zaključaka u vezi sa glavnom temom istraživanja: korišćenje računara u krugu nastavnika osnovnih i srednjih škola u Vojvodini.

Smatramo da je osnovno pitanje u vezi sa korišćenjem računara kod nastavnika osnovnih i srednjih škola – pre svega njihov adekvatan pristup računaru. Na osnovu odgovora nastavnika možemo konstatovati da:
    –  u osnovnim i srednjim školama podjednako (oko 47% odgovora) ispitanik može da dođe do kompjutera ako mu je ponekad potreban;
    –  nastavnici osnovnih škola su odgovorili (oko 17%) da im je računar nedovoljno dostupan i da bi ga koristili češće. U srednjim školama tako je odgovorilo 19,4% ispitanika;
    –  oko 49% nastavnika u osnovnim i 52% u srednjim školama zaključuje da mu je računar dostupan (možda ne uvek), ali ga ne koristi dovoljno (u situacijama kad mu je potreban);
    –  poražavajući je podatak da 44,6% nastavnika osnovne i oko 29% profesora srednje škole još nije pokušao da koristi računar! Od ukupnog broja ispitanika 38% ne zna kakav mu je pristup računaru.

U osnovnim školama situacija je lošija (kada je reč o pristupu kompjuterima) jer dominiraju odgovori koji nam pokazuju da nastavnik ne zna gde ima mogućnost da koristi računar, ili pak odgovara da ga nedovoljno koristi. U srednjim školama dominiraju odgovori koji nam kažu da nastavnik ima pristup kompjuteru, ponekad mu je potreban, ali bi ga trebalo koristiti još češće.

Grafikon ilustruje istu problematiku, ali sa aspekta stepena koršćenja računara: u osnovnim školama dominiraju odgovori tipa «ne znam kakav mi je pristup računaru», a u srednjim školama ovom odgovoru pridružuju se i varijante sa «ponekad koristim kompjuter».

Vreme koje nastavnik provodi pored računara pokazuje njegovu spremnost da ga prihvati u svom poslu, odnosno da ga koristi u nastavi kao pomoćno sredstvo. Mi smo u upitniku ponudili varijante odgovora: koristim računar dnevno, nedeljno, mesečno, još ređe ili nikad. Prema tipu škole gde nastavnik radi odgovori su se kretali ovako:
    –  U osnovnim školama 35 % nastavnika ne koristi računar, dok ga ostali koriste dnevno (oko 23%), nedeljno (17%), mesečno (oko 6%) ili ređe (18,7%).
    –  U srednjim školama računar koriste uglavnom dnevno (28%) i nedeljno (20%); naravno, manje je onih koji ređe ili nikad ne koriste računar. Ipak, procenat nastavnika koji u srednjim školama ne koriste računar još uvek je relativno visok: skoro 29%.

Zbirni rezultati istraživanja u vezi sa korišćenjem računara su poražavajući. Naime, oko 32% ispitanika nikad ne koristi kompjuter, 17% je odgovorilo da to čini ređe, a 6,6% tek mesečno uključi računar. Zadovoljava samo odgovor onih koji dnevno, odnosno nedeljno rade na kompjuteru: 25% i 18% ispitanika. Dakle, više od polovine profesora praktično ne koristi ili jako retko uključi kompjuter. Na grafikonu se vidi da je najzastupljeniji odgovor «ne koristim računar», zatim sledi dnevno, nedeljno i ređe korišćenje. Možemo pretpostaviti da naši nastavnici koriste kompjuter u administriranju svojih podataka, ali nemaju naviku redovnog koršćenja računara na samom času ili u pripremi nastavne jedinice.

Posebnu važnost pridajemo korišćenju kompjutera kao pomoćnog sredstva u nastavi. Tu smo analizirati podatke sa aspekta: okolnosti, nivoa i učestalosti koršćenja računara u nastavi i po zadacima koje nastavnik zna da uradi, zatim po tipu škole gde radi, kao i po posebnim okolnostima. Za informaciju o učestalosti i načinu koršćenja kompjutera u nastavi najpre su nam potrebni zbirni podaci:

Podaci pokazuju da 52% nastavnika nikada ne koristi računar u nastavi, 17,6% vrlo retko, 16,7% samo ponekad, a 11,8% ga koristi često.

Ako prihvatimo da je često i povremeno korišćenje računara zadovoljavajuće, onda moramo reći da se to odnosi na manji deo nastavnika – kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Oko 70% ispitanika je odgovorilo da nikad ne koristi računar – ili ga samo ponekad koristi u nastavi. Rezultat je jako loš i upravo zbog toga podsetićemo se odgovora na pitanje kakav je pristup nastavnika računaru: 37% nastavnog osoblja još nije ni pokušalo da koristi kompjuter u školi.

Po odgovorima 30% nastavnika koristi računar za pripremu nastave, dok su se ostali (67%) izjasnili da to ne rade! Na sledećem grafikonu crvena (tamnija) boja jasno pokazuje da u Vojvodini u osnovnim i srednjim školama velika većina nastavnika ne koristi računar u pripremi nastave.

Samo 18,6% ispitanika/nastavnika je odgovorilo da putem računara želi da učini čas zanimljivijim.

Na dopunskim časovima i po sekcijama još manji broj nastavnika koristi računar: 10%. Za evaluaciju postignutih rezultata računar koristi oko 11% ispitanika. Tek kod vođenja školske administracije korišćenje računara se «penje» na 21%. Dakle oni nastavnici u Vojvodini koji koriste računar najčešće to rade prilikom pripreme za nastavu (30%), zatim sledi vođenje administracije (21%).

Možemo zaključiti da u osnovnim školama većina nastavnika nikad ne koristi kompjuter kao pomoćno sredstvo u nastavi, dok su  u odgovorima srednjoškolskih profesora zastupljene sve varijante: vrlo retko, često, samo ponekad i najzad, na poslednjem mestu – nikad.

Zbirni odgovor ispitanika na pitanje gde koriste računar potvrdio je naše pretpostavke: većina prosvetnih radnika u Vojvodini, ako koristi kompjuter, koristi ga kod kuće; relativno veliki broj njih nema pristup računaru, zatim slede oni koji ga koriste u školi.

Interesovalo nas je šta znaju da urade prosvetni radnici na računaru. Rezultati su sledeći: osnovne stvari je sposobno da reši – uz odgovarajuću pomoć – oko 41% ispitanika, dok je 36% njih temeljno upoznato sa radom na kompjuteru.

Interesantno je da naši nastavnici slabo znaju čak i unošenje i obradu teksta: samo njih 35% je temeljno upoznato, dok oko 35% to radi to uz pomoć, a 19% nije u stanju da to uradi.

Unošenje i obradu teksta u stanju je da uradi 35% ispitanika samostalno – i još oko 35% uz pomoć. Ovaj najjednostavniji zadatak nije u stanju da reši skoro 19% nastavnika. Kreiranje tabela sa podacima može da uradi oko polovina nastavnika, a 31% se izjasnilo da nije u stanju da to reši. Polovina ispitanika zna da koristi internet, ali 35,9% njih to nije u stanju da učini.

Grafički prikaz zbirnih odgovora ispitanika na pitanje koliko su upoznati sa korišćenjem računara:

Većina ispitanika koji koriste kompjuter i znaju da urade osnovne stvari na računaru odgovorila je da radi na unošenju teksta, kreiranju tabele sa podacima, ali to uglavnom čini uz pomoć kolega ili članova porodice. Korišćenje interneta i e-maila je kod naših prosvetara u drugom planu, ali većina onih koji koriste računar zna to da uradi makar uz nečiju pomoć. Zadaci koje većina nastavnika nije u stanju da reši jesu: instaliranje programa, pravljenje animacija, web prezentacije, obrada fotografija i zvuka itd.

Zbirni odgovori svih nastavnika u osnovnim i srednjim školama na pitanje broj 10 iz anketnog lista: Molimo Vas da u sledećoj tabeli u svakom redu zaokružite odgovarajući broj u zavisnosti od nivoa na kojem ste sposobni da izvršite dati zadatak na računaru.

Možemo zaključiti da su nastavnici sposobni da reše samo najosnovnije zadatke na kompjuteru – sami ili uz odgovarajuću pomoć:

Nisu u stanju da reše sledeće zadatke:

Interesovalo nas je i kako su prosvetni radnici došli u dodir sa računarom:
    1. Samostalno
    2. Na kursu
    3. Od poznanika, prijatelja, porodice
    4. Od kolega u školi
    5. Drugo:_________________________
    6. Nikada nisam učio rukovanje računarom.

Velika većina prosvetnih radnika (skoro 80%) već je učila da rukuje računarom, jer samo 18,5% ispitanika je izjavilo da nikada nije bilo u prilici da to učini. Još uvek je samostalno učenje rada sa računarom najzastupljeniji oblik (363 odgovora), što nam nagoveštava da računarski kursevi nisu dovoljno učestala pojava u školama: većina naših ispitanika nije na kursu naučila rukovanje kompjuterom (65%). Samo je 33% njih pohađalo kurs za rad na računaru. Jedan deo (32%) prosvetara uči rad na komjuteru od poznanika, prijatelja ili porodice, ali većina (65%) njih ni to nije u mogućnosti. U školama nismo dovoljno kolegijalni ili organizovani jer samo 15% prosvetara uči rukovanje računarom od kolega u školi.

Možemo zaključiti da prosvetni radnici rukovanje računarom uče uglavnom sami, zatim na kursu ili od poznanika/prijatelja/članova porodice.

Upotreba računara kao komunikacijskog sredstva u tesnoj je vezi sa opštim nivoom korišćenja kompjutera. Analizom prikupljenih podataka dobili smo jasnu sliku prema kojoj manja grupa nastavnika (36% ispitanika) spada u kategoriju rutinskih korisnika; to su oni koji se smatraju sposobnim za samostalan rad na računaru. Za većinu je karakteristično da se kreće jednom utabanom stazom. Za rešavanje najjednostavnijih zadataka nastavnici se uglavnom osposobljavaju sami, u manjem broju pohađaju kurseve – ili se obraćaju za pomoć poznanicima, prijateljima i članovima porodice. Oko 41% ispitanika u stanju je da (samostalno ili uz odgovarajuću pomoć) napiše pismo ili izveštaj, napravi spisak itd. To znanje, međutim, nije dovoljno za rešavanje složenijih zadataka, odnosno primenu pomoćnih, edukativnih programa u nastavi.
 
 

Na kraju ankete pitali smo nastavnike do koje mere smatraju važnim produbljivanje računarskog znanja. Dobijene odgovore smo prilikom obrade upitnika svrstali u neku od datih kategorija. Podaci iz tabele potvr|uju naše ranije konstatacije u vezi sa mogućnošću pristupa školskim računarima. Ogroman broj prosvetnih radnika (80%) je svestan značaja koršćenja računara. Samo oni koji ne vide svrhu da ga koriste u nastavi do kraja svog radnog veka – smatraju da je to sekundarno (14%).

Pitali smo nastavnike da li bi rado odslušali računarski kurs. Reagovanja su veoma ohrabrujuća jer ogromna većina ispitanika (skoro sto procenata) to upravo i želi.

Posle ovakvog izjašnjavanja jasno nam je da postoji ogromno interesovanje za stručnim i javnim kursom za računare u školama. Sada je na rukovodstvu škole i Sekretarijatu za obrazovanje da što pre organizuje računarski kurs za prosvetne radnike po Vojvodini!

Velik procenat nastavnika je zainteresovan da nauči na kursu upravo osnovne stvari na računaru: napredni (43%) i početnički nivo (oko 27%).

Analiziraćemo zbirne odgovore ispitanika o daljem učenju na računaru po stepenu zainteresovanosti i zadacima:

Zainteresovanost ispitanika je ogromna i ujednačena. Odgovori se razlikuju po tome da li bi neko želeo početnički kurs ili napredni. Uglavnom, nastavnici kod osnovnih računarskih zadataka žele napredni kurs (unošenje i kreiranje teksta, podataka, tabela, kao i korišćenje interneta i e-maila), dok se – kod komplikovanih zadataka – većina njih opredeljuje za početnički kurs.

Možemo konstatovati da jedan broj ispitanika (18.5%) potpuno je nezainteresovan za korišćenje kompjutera. Radi se o onima koji nikad nisu učili rad na računaru jer smatraju da je to sporedna i nebitna stvar. Osposobljenost za rad na računaru je preduslov za upotrebu kompjutera kao komunikacijskog sredstva (ako se već ne koristi u nastavi). Stepen usvojenosti računarskog znanja u velikoj meri zavisi od toga koliko često i na koji način dolaze do kompjutera oni koji žele da uče, odnosno komuniciraju. Pored nedostatka vremena, najčešći prigovor od strane nastavnika jeste upravo ograničeni pristup računarima. Dok se u zapadnoevropskim zemljama podrazumeva da na radnom mestu svako koristi svoj računar, u vojvođanskim školama situacija je takva da se neretko čeka u redu za računar. U najboljem slučaju radi se o manjim grupama korisnika, ali često se dešava da i taj zajednički računar u pojedinim terminima moraju da prepuste drugima za rešavanje odre|enih zadataka. Ovakva (zajednička) upotreba računara predstavlja izvesnu olakšicu u procesu učenja korak po korak, ali bitno usporava ritam učenja – pošto je ograničeno i vreme koje korisnik provodi za kompjuterom. Tako je za većinu nastavnika gotovo nemoguće obavljanje svakodnevnih poslova pomoću računara.

Drugi faktor koji značajno utiče na stepen poznavanja rada na računaru, kao i na oblast primene kompjutera – jeste (ne)posedovanje ličnog računara. Od ukupnog broja ispitanika 37.3% ima računar kod kuće; mada ga uglavnom koriste i drugi članovi porodice, posedovanje računara u dobroj meri povećava verovatnoću da se (uz stalnu pomoć i instrukcije) brže i bolje ovlada različitim formama primene računara.

Naravno da nam je važno kako su ispitanici odgovorili na pitanje o kupovini računara. Reakcije su nezadovoljavajuće – više od polovine nastavnika ne planira kupovinu kompjutera, dok jedan deo (9%) ne želi da odgovori na ovo pitanje. Skoro 40% prosvetnih radnika ipak planira kupovinu računara.

U sklopu ankete – na osnovu odgovora rukovodećih kadrova – prvo smo se bavili najkarakterističnijim modusima korišćenja kompjutera – na nivou škola. Sveobuhvatnom analizom utvrdili smo da je najraširenija upotreba računara u administrativne svrhe.

Kada je reč o direktnoj komunikaciji (održavanje kontakata sa domaćim ustanovama i stranim školama, te komunikacija unutar institucije), postoje značajne razlike među pojedinim školama. U gimnazijama i srednjim stručnim školama postoji živa prepiska koja je usmerena ka negovanju veza sa domaćim obrazovnim institucijama, a nosioci ovih aktivnosti su rukovodeći, odnosno stručni kadrovi. Tek nekoliko osnovnih škola koristi računar, odnosno mrežu na pomenuti način. U razgovorima koje smo vodili po osnovnim školama saznali smo da su razlozi zaostajanja u informatičkom razvoju brojni: nezadovoljavajući broj računara, ograničeni pristup mreži u malim mestima, nedovoljna pripremljenost nastavnika...Zbog svega toga, osnovne škole nisu u mogućnosti da se putem interneta povežu sa srednjim školama i uspostave stručnu saradnju sa njima.

Korišćenje računara u komunikacijske svrhe (internet, e-mail) među prosvetnim radnicima – daleko je od optimalnog nivoa. Pa ipak, konstantno raste broj onih koji koriste računar na pomenuti način. Broj korisnika i učestalost korišćenja kompjutera zavise prvenstveno od opremljenosti škola i mogućnosti pristupa internetu. Na ovom području takođe su vidljive razlike među pojedinim školama: u gradovima su najbolje opremljene srednje škole.

Pojedini školski programi dali bi veliki zamah informatičkom razvoju, te omogućili mnogim školama da se priključe školskoj, odnosno svetskoj mreži. Zahtevi su, u međuvremenu, višestruko povećani po pitanju broja računara i kapaciteta mreže, što prilično usporava i otežava dostizanje optimalnog nivoa informatičkog znanja i korisničke rutine.

Visina primanja, kao i trenutne cene – značajno su doprineli tome da nastavnici korišćenje računara vezuju pre svega za radno mesto, odnosno školu. Nastavnici koji rade u nedovoljno opremljenim osnovnim školama prinuđeni su – u nešto većem broju – da kompenzuju ovaj nedostatak kupovinom računara. Kompjuter koriste prvenstveno za pretraživanje interneta, odnosno dopisivanje. Komunikacijske mogućnosti poput tzv. pričaonica jedva da su im poznate. Naviku korišćenja interneta za telefoniranje ili videokonferencije nemaju čak ni najbolje opremljene škole. U procesu informatičkog obrazovanja sasvim je marginalna pojava korišćenja računara kao komunikacijskog sredstva u pedagoške svrhe. Što se tiče korišćenja računara kao komunikacijskog sredstva, logično je da već pomenuti faktori (odgovarajući nivo znanja, slobodan pristup kompjuteru) podjednako utiču na modus i intenzitet upotrebe. Brzo i lagodno obavljanje svakodnevnih poslova pomoću kompjutera (pisanje pisama ili priprema za čas) podrazumeva nesmetan i neograničen pristup računaru (bez stajanja u redu).

Pojedini nastavnici ističu da im višegodišnja (ili višedecenijska) praksa korišćenja knjiga sa podvučenim pasusima, marginalijama i listićima pruža veću sigurnost u pripremi za čas – nego odgovarajući fajlovi na računaru, odnosno tekstovi  u elektronskoj formi. U ovom slučaju potrebno je sprijateljiti se sa tehnikom, ali i preći sa tradicionalnih nastavnih sredstava na nove medije – što zahteva dosta vremena i energije.

Na pitanje da li nastavnik koristi računar za održavanje kontakata putem interneta dobijeni su nezadovoljavajući odgovori. Najveća prepreka za korišćenje računara u komunikacijske svrhe i dalje je ograničeni pristup. Istovremeno, to je najveći problem u usvajanju računarskog znanja. U školama nema dovoljno kompjutera, tako da ne postoje optimalni uslovi za kontinuirani rad tokom kojeg bi korisnici (uz odgovarajuću pomoć) napredovali korak po korak. Prema našim saznanjima – tipičan način rada po školama jeste onaj kada korisnici računara uče jedni od drugih. U najboljem slučaju – imamo situaciju da se jednim računarom istovremeno služe dva korisnika, pri čemu je prvi kompetentan, što znači da drugi može da zatraži i dobije neophodnu pomoć. Strategija informatičkog razvoja u našem školstvu bazira se na kabinetskom načinu rada (u pojedinim zemljama se podrazumeva da je svaka učionica opremljena kompjuterom). Većina škola praktikuje rad u grupama po tzv. informatičkim kabinetima. Takav način rada ima brojne prednosti, ali pokazuje i odre|ene nedostatke – pre svega u školama koje su tek nedavno opremljene kompjuterima (u poslednje dve–tri godine). Uglavnom se radi o manjem broju računara koji se po pravilu nalaze na jednom mestu – što zahteva istovremeni pristup. Kada je reč o odgovornosti, kod kabinetskog načina rada ona se sasvim drugačije ispoljava nego što je to slučaj kod pojedinačnog pristupa računaru (npr.u zbornici nastavnika).

U osnovnim i srednjim školama podjednako (oko 47% odgovora) ispitanik može da dođe do kompjutera ako mu je ponekad potreban, ali nastavnici osnovnih škola su odgovorili (oko 17%) da im je računar nedovoljno dostupan jer bi ga koristili češče; u srednjim školama to je slučaj kod 19,4% anketiranih.

Oko 49% nastavnika u osnovnim i 52% u srednjim školama zaključuje da mu je računar dostupan (možda ne uvek), ali ga ne koristi dovoljno.

Poražavajući je podatak da 44,6% nastavnika osnovne i oko 29% profesora srednje škole još nije pokušao da koristi računar! Čak 38% ispitanika ne zna kakav mu je pristup računaru, jer to nije probao.

4.2.1.1.  Pristup računaru i njegovo korišćenje u zavisnosti od tipa škole

U osnovnim školama situacija je lošija kada je reč o pristupu kompjuterima: dominiraju odgovori da nastavnik ne zna gde ima mogućnost da koristi računar, ili pak odgovara da ga koristi nedovoljno. U srednjim školama dominiraju odgovori da nastavnik ima pristup kompjuteru, ponekad mu je potreban, ali bi ga trebalo koristiti još češće.

4.2.1.2.  Učestalost koršćenja računara

U osnovnim školama 35 % nastavnika ne koristi računar, dok ga ostali koriste dnevno (oko 23%), nedeljno (17%), mesečno (oko 6%) ili ređe (18,7%).

U srednjim školama računar koriste uglavnom češće – dnevno (28%) i nedeljno (20%). Naravno, manji je procenat onih koji ređe ili nikad ne koriste računar. Ipak, procenat nastavnika koji u srednjim školama ne koriste računar još uvek je relativno visok: skoro 29%.

Zbirni rezultati istraživanja u vezi sa korišćenjem računara su poražavajući. Naime, oko 32% ispitanika nikad ne koristi kompjuter, još 17% je odgovorilo da ga koristi ređe, a 6,6% samo mesečno uključi računar. Zadovoljava samo odgovor onih koji dnevno, odnosno nedeljno rade na kompjuteru: 25% i 18% ispitanika. Dakle, više od polovine profesora praktično ne koristi ili jako retko uključi kompjuter.

4.2.1.3.  Korišćenje računara u nastavi

Podaci pokazuju da 52% nastavnika nikada ne koristi računar u nastavi, 17,6% vrlo retko, 16,7% samo ponekad, a 11,8% se izjasnilo da ga koristi često.

Sudeći po odgovorima 30% nastavnika koristi računar za pripremu nastave, dok se 67% izjasnilo da to ne radi!

Oni nastavnici u Vojvodini koji koriste računar – najčešće to rade prilikom priprema za nastavu (30%), zatim sledi vođenje administracije (21%).

4.2.1.4.  Posebne okolnosti korišćenja računara

Zbirni odgovor ispitanika na pitanje gde koriste računar potvrdio je naše pretpostavke da većina prosvetnih radnika u Vojvodini, ako koristi kompjuter, koristi ga kod kuće; relativno veliki broj njih nema pristup računaru,  najzad slede oni koji ga koriste u školi.

Naši nastavnici slabo poznaju čak i unošenje i obradu teksta: samo njih 35% je temeljno upoznato, oko 35% to radi uz pomoć, a 19% nije u stanju da to uradi.

4.2.2.1.  Analiza nivoa koršćenja računara po zadacima

Većina ispitanika koji koriste kompjuter i znaju da urade osnovne stvari na računaru odgovorila je da radi na unošenju teksta, kreiranju tabele sa podacima, ali to uglavnom čini uz pomoć kolega ili članova porodice.

Korišćenje interneta i e-maila je kod naših prosvetara u drugom planu, ali većina onih koji koriste računar znala bi to da uradi makar uz nečiju pomoć.

Ono što većina nastavnika nije u stanju da uradi jeste instaliranje programa, pravljenje animacija, web prezentacije, obrada fotografija i zvuka itd.

Analiza zbirnih podataka o nivou koršćenja računara po tipu škole gde ispitanik radi pokazuje da je situacija u srednjim školama neznatno bolja nego u osnovnim.

4.2.2.2.  Kako je ispitanik naučio da koristi računar

Možemo zaključiti da prosvetni radnici rukovanje računarom uče uglavnom sami, zatim na kursu ili od poznanika/prijatelja/članova porodice.

4.2.2.3.  Korišćenje interneta

O mogućnosti korišćenja interneta 36% ispitanika potvrdno odgovara, ali oko 30% to negira i još 30% ne zna (!). Dakle 60% nastavnika u suštini nikad ne koristi internet.

U osnovnim školama najviše ispitanika ne koristi internet, jedan mali deo možda retko. U srednjim školama takođe veći deo nastavnika ne koristi internet, ali povremeno uključivanje je ipak češće nego u osnovnim.

4.2.3.1.  Namere nastavnika/ispitanika u vezi sa produbljivanjem znanja rada na računaru

Ogroman broj prosvetnih radnika (80%) je svestan značaja koršćenja računara; samo oni koji ne vide svrhu da ga koriste u nastavi do kraja svog radnog veka – smatraju da je to sekundarno (14%).

4.2.3.2.  Opredeljenje ispitanika u vezi sa učenjem/rešavanjem raznih zadataka na računaru

Odgovori se razlikuju po tome da li bi neko želeo početnički kurs ili napredni. Uglavnom, nastavnici kod osnovnih računarskih zadataka žele napredni kurs (unošenje i kreiranje teksta, podataka, tabela, kao i korišćenje interneta i e-maila), dok se kod komplikovanih zadataka većina njih opredeljuje za početnički kurs.

4.2.3.3.  Posebne okolnosti u vezi sa planiranjem računarskog kursa

Od anketiranih prosvetara 51,7% ne planira kupovinu kompjutera.

Prilikom izbora predavača na informatičkom kursu nastavnici se rado odlučuju za svog kolegu informatičara (48%), ali i spoljnjeg računarskog eksperta (43%). Sasvim mali deo ispitanika misli da je u stanju da održi računarski kurs drugima. Od onih koji bi to mogli 24% su verovatno informatičari ili već duže vreme koriste računar. Interesantno je da skoro niko ne sme da se prihvati predavanja na kursu za napredne slušaoce.
 
 

Računar se koristi uglavnom za pripremu nastave, ili za administriranje. Podaci pokazuju da polovina nastavnika nikada ne koristi računar u nastavi, manji deo samo ponekad, a neznatan broj njih se izjasnio da  ga koristi često.

Većina prosvetnih radnika u Vojvodini, ako koristi kompjuter, koristi ga kod kuće; relativno veliki broj njih nema  pristup računaru, najzad slede oni koji ga koriste u školi.

Većina ispitanika koji koriste kompjuter i znaju da urade osnovne stvari na računaru radi na unošenju teksta, kreiranju tabele sa podacima, ali to uglavnom čini uz pomoć kolega ili članova porodice. Korišćenje interneta i e-maila je u drugom planu i većina to radi uz nečiju pomoć. Ono što nastavnici nisu u stanju da urade jeste instaliranje programa, pravljenje animacija, web prezentacije, obrada fotografija i zvuka.

Rukovanje računarom uče uglavnom sami, manji deo na kursu ili od poznanika/prijatelja/članova porodice. Ogroman broj prosvetnih radnika je svestan značaja koršćenja računara i želi da pohađa kurs. Odgovori se razlikuju samo po tome da li bi neko želeo početnički kurs ili napredni. Uglavnom, nastavnici kod osnovnih računarskih zadataka žele napredni kurs (unošenje i kreiranje teksta, podataka, tabela, kao i korišćenje interneta i e-maila), dok se kod komplikovanih zadataka većina njih opredeljuje za početnički kurs.

Od anketiranih prosvetara polovina ne planira kupovinu kompjutera.

U skoroj budućnosti nadležni organi škola, zajedno sa Seketarijatom za obrazovanje i lokalnim samoupravama moraće da izrade program razvoja informatičkog obrazovanja i komuniciranja u Vojvodini, inače naš budući ljudski resurs neče moći da se priključi Evropskom stepenu obrazovnog nivoa i stručnosti.